Možda se još netko sjeća pričice "Papak ili dar od Boga"... Priče o momku na kraju dvadesetih i udovici u prvoj polovini tridesetih. Sažetak cijele priče jest da sam tada bi s nekim s kim je sve išlo na manje-više dobar način, s nekim s kim sam se poprilično dobro slagao. I povela se tada priča o djeci i zajedničkom životu. Da bih ja u jednom trenutku shvatio da se ne osjećam spremnim za to. Jer ja sam bio momčić, s još mnogim dilemama u životu,a ona je bila žena. Životno bar dvostruko iskusnija. 

Sjetio sam se te priče ovih dana. Jučer, zapravo.

Jučer sam se raspisao o zadnjoj bivšoj. Ovoj curi od jesenas. Da, jako me je to mučilo cijelo vrijeme. Nije mi bilo jasno zašto se dogodio njezin uzmak. I dok sam pisao, odjednom mi se složila slika. Odjednom sam shvatio. 

Meni je došlo vrijeme za neke stvari. Za obitelj. Za djecu. Osjećam se spremnim i želio bih to. Nisam onaj koji bi svaku ženio, to vam je do sada jasno. Ali, u slučaju dobre veze (a ta veza je izuzetno lijepo započela) s curom s kojom bi se to moglo postići, to pitanje bi se s moje strane našlo na dnevnom redu vjerojatno već za godinu dana. I to veoma ozbiljno. 

Te teme cimnula je ona, ja sam ih spremno prihvatio. U nekim čisto "informativnim" razgovorima u početku. Ono, čisto da se zna kako tko diše. 

Bit će da je shvatila da je za mene to već TU. A ona baš i nije sigurna. Možda još ne bi. 

I dvojila je. Razmišljala o tome. I mučilo ju je to. "Ti si kriv. Jer postojiš". Tada mi nije bilo jasno što je time mislila. Tih dana je počelo i "čeprkanje" po mojoj prošlosti, po mojim navikama, po mome karakteru. 

Tražila je nešto loše da joj pomogne donijeti odluku. I nije nalazila. Na kraju se zakačila za glupost za koju je na kraju i sama priznala da nije zapravo bila razlog. 

Ali razloge i dalje nisam znao. 

Sve do jučer. Odjednom mi je svanulo. 

I ne mogu se više ljutiti na nju. Sjetim se priče spomenute na početku i sve mi je jasno. I sam sam to prošao. 

Mogao bih se ljutiti na neke nuspojave, ali neću. Čemu to?

Nekako mi je laknulo. Razumijem i shvaćam. Osjećam se bolje i cijelu priču napokon mogu ostaviti iza sebe. 

Sretno, mala. :)

Komentari (0)

Napišite komentar

Korisničko ime / nick*

e-mail*

Website (nije obavezno)

Komentar*

manji | veći

Prati komentare putem e-maila (samo za reg. korisnike)

Pročitao/la sam i prihvaćam UVJETE KORIŠTENJA (obavezno!).

Dodaj komentar Pregled