Ponekad se čini kao da imam neke prekidače, ili kao da je život obično jebeno računalo kojim predobro upravljam. Pa, kad se poželim zabaviti - ja se zabavim. Samo jedna tipka kao da ne radi, ona najvažnija.

Ostale me slušaju zastrašujuće dobro. Toliko predvidivo da postaje i dosadno. 

Tako sam i večeras dogovorio neki spoj. Sumnjiv. "Ova neće doći".

A što ako ne dođe? Mućni glavom, majmune, imaš pun telefon brojeva. 

Instinkt nije prevario. U pravu je taj grbavi nos, kad bih mu barem naučio vjerovati poštedio bih se mnogih sranja u životu...Pa ajde, frajeru... Možeš li ostvariti plan "B"?

Zapravo, toliko simpa da je trebala biti plan "A".

Cuga plaćena, idemo van... Ne ide nam se kući... Još jedno mjesto, još jedna cuga... Zgodna mi je. Slatka mi je. 

Ni poslije drugog mjesta ne ide nam se kući... Auto ide u mrak. Ne, nismo... Propustih ju kroz ruke, preslatka je. Ali nismo. A i bolje je tako... Imam volje za susret br. 2. 

Da li će možda proraditi i ona tipka? Neće.

Ali nema veze. Zabavlja mi se. 

Dabogda ne dobio ni slijedeći put, da ne bude sve tako jebeno dosadno, predvidivo i isprazno.

Dabogda se zatreskao ko majmun. 

Komentari (1)

Napišite komentar

Korisničko ime / nick*

e-mail*

Website (nije obavezno)

Komentar*

manji | veći

Prati komentare putem e-maila (samo za reg. korisnike)

Pročitao/la sam i prihvaćam UVJETE KORIŠTENJA (obavezno!).

Dodaj komentar Pregled